Nada

Sva smo vrata otvorili.
Sve bojeve dobili. 
Sva smo vrata izmedju nas zatvorili
i sve reci izgovorili. 
Nada jos ostala je.

Godina je iza nas prosla.
Ispred tebe, ispred mene, nova je dosla. 
Malo je pred ponoc, 
vojvodjanski veju snegovi. 
U ponoc kad kazaljske se spoje. 
Nasi svetovi ce da se razdvoje.
Nestajes ti, nestajem i ja.
Iza mene nada ostala je.

Mozda i nesto u mislima kazem, mozda mi i nesto u mislima kazes. A mozda i to sto si rekla, samo lazes. Ali nada jos postoji.

Nada jos postoji. Ona ne zna za godine,
leta i jeseni. 
Ona ne zna ni da broji.
Nada je tu gde jeste. 
Tu je na posebnom mestu gde stoji.
Ne zna da ode,
ne zna da se boji.

Otisla ti, otisao i ja. 
Nada jos uvek tu je. 
Niko ne zna da postoji.

by Milos Birovic

•