Rec zahvalnosti

Nedostajace mi, taj miris Dzeka.
Pesma i kotlic u noci preko leta.
Hladna sljiva kad procveta.
Falice mi i ta ljubav stara.
Vino, bluz i ta pijana gitara.
Falice mi i taj kamen.
Hladan talas i veciti plamen.
Falice mi i taj azmafon i mikrofon
sto svaku rec upije.
I praznu casu kada ispije.
Sve prenosi na zvucnik
samo tugu sakrije.
Nedostajace mi i te ulice i pasazi,
Miris hladne reke, brdoviti pejsazi.
Nedostajeci mi galop bele grive,
nasmejani dani i te reci saljive.
Setnje sa Adonisom, 
na ivici ludosti i razuma.
Britke reci neispostovanih ultimatuma.
Falice mi i ta odgrizena jabuka,
mir i san tudjeg jastuka.
Nedostajace mi i taj domaci stranac,
vuk samotnjak, trezan pijanac.