Da li ste se ikad
pitali koja je poenta zivota, koja je smisao zivota?
Da li je ista za
mlade I za stare? Da li je iste za ozenje I udate, kao I za slobodne, razvedene
I napustene? Da li je ista za one bez dece, za one sa dvoje dece, za one sa
cetvoro dece? Da li je ista za siromasne I bogate? Da li se menja spram
evolucije coveka. Spram ove evolucije losih vrednosti?
Da li je poenta
zivota imati novac, ili imati ogromnu kucu? Da li je poenta zivota imati
porodicu? Ili je poenta I smisao zivota nesto sasvim drugo?
Nemojte da sad
gledate cudno, ali kako ja vidim, poenta zivota je sigurno nesto sasvim drugo,
ali je ista za sve. Poenta zivota je naci svoj unutrasnji mir. Unutrasnji mir I
sklad koji te ispunjava. Nekom je taj miri dete, nekom posao, nekom novac… Jer
neretko predmet naseg unutrasnjeg mira je nas san. Tacnije kad polako pocnemo
da ostvarujemo svoj san. Nista lepse. Ustajes sa osmehom, lezes sa osmehom.
Desavaju se I problem, ali se resavaju lako, ne obazires se. Zivis zivot punim
plucima u punom I pravom smislu tih reci.
A sta kad izgubis
svoj unutrasnji mir, poentu I smisao zivota? Sta ako si ga imao pa izgubio, ili
ga nisi nikad ni nisao? Samo kazem…
Razmislite o tome.
Mozda niste ni svesni da zivite punim plucima.
No comments:
Post a Comment